Search all MERLOT
Click here to go to your profile
Select to go to your workspace
Click here to go to your Dashboard Report
Click here to go to your Content Builder
Click here to log out
Search Terms
Enter username
Enter password
Please give at least one keyword of at least three characters for the search to work with. The more keywords you give, the better the search will work for you.
select OK to launch help window
cancel help

MERLOT II


    

Personal Collection Detail View


Саобраћајни системи

by Tatomir Radosevic
Bookmark and Share

Description:

Наставна јединица за 7. разред основне школе

Course:

Техничко и Информатичко образовање

Other related links:

Authorized users only:


1.

Rich Internet Applications


Added 03/08/2012

Потреба за превозом људи и транспортом материјала постоји одувек. У различитим временским периодима постојала су различита решења не само када су у питању превозна средства већ и саобраћајни објекти. Саобраћајни објекти су се данас граде савременије јер су прилагођени технолошким захтевима и могућностима саобраћаја. Сваки саобраћајни систем, о чему сте учили петом разреду, има своје специфичности. Јавни пут је нарочита, наменски изграђена површина која има општи значај за саобраћај. Пут се пре градње мора пројектовати. Елементи јавног пута су: коловоз, саобраћајна трака, раскрсница, пешачко оство, бициклистичка стаза и банкина. Јавни путеви се деле на магистралне, регионалне и локалне путеве. Магистрални пут је међународни јавни пут који спаја важнија привредна подручја и главне градове држава. Магистрални путеви морају да испуњавају одређене услове. Један од њих је да им саобраћајне траке буду широке по 3,5 метара. Регионални пут је јавни пут који повезује привредна подручја у појединим регијама једне државе (слика 1.1). Слика 1.1- Регионални пут Локални пут је јавни пут којим се повезују села и насеља на територији једне општине, или који има већи значај за саобраћај на територији општине. Аутопут је посебно изграђен јавни пут који је одређен само за саобраћај моторних возила. Он има две међусобно одвојене траке, за сваки смер вожње посебно, са најмањ две саобраћајне траке за сваку коловозну траку (слика 1.2). Слика 1.2- Аутопут Свака саобраћајна трака мора бити широка 3,75 метара. Ауто-путеви имају помоћну и зауставну траку или честа успутна проширења за заустављање возила у случају квара (слика 1.3). Слика 1.3- Делови пута Осим тога, ови путеви имају појачану сигнализацију, као и више уређених паркиралишта, бензинских пумпи, мотела, продавница и амбуланти. За савладавање разних врста препрека на аутопуту изграђују се тунели, мостови (слика 1.4), петље (слика 1.5), вијадукти и др. Слика 1.4- Мост на Тари Слика 1.5- Савремена раскрсница Железничке пруге се граде слично као и путеви у различитим географским условима. То значи да пруга прелази преко мостова, кроз мноштво тунела, преко много лепих вијадуката, кроз клисуре и кањоне, па и кроз мочваре. Пруге се морају градити квалитетно да би се возови кретали сигурно и безбедно брзинама преко 300 km/h (слика 1.6). Слика 1.6- Брзе пруге Посебно је важна поуздана сигнализација за регулацију саобраћаја на брзим пругама. Због тога се граде модерне железничке станице са аутоматском регулацијом. Неке станице имају посебна постројења за формирање железничких композиција и називају се ранжирне станице (слика 1.7). У специјалне врсте железница спадају подземна, надземна и брдска железница. У великим градовима да би се растеретио саобраћај изграђују се подземне железнице или метрои. У неким градовима се граде надземне пруге да би се премостио густ саобраћај. Слика 1.7- Ранжирна станица Луке су делови саобраћајног система воденог саобраћаја. Оне се изграђују за безбедно пристајање бродова на рекама и морима. У лукама (слика 1.8) се бродови снабдевају горивом, врши се утовар и истовар робе, укрцавање и искрцавање путника. Велике луке се граде у местима која имају добре сувоземне саобраћајнице и погодне водене прилазе. За бродове је веома важно да имају одговарајућу дубину воде у луци због прилаза у пристаниште. И у воденом саобраћају постоји систем за регулисање саобраћаја о чему води рачуна лучка капетанија. Један од уређаја за регулацију воденог саобраћаја су светионици. Они се постављају на истуреним местима пловног пута. Разликујемо морске луке (слика 1.8) и речне луке (слика 1.9). Слика 1.8- Морска лука Слика 1.9- Речна лука Аеородроми су објекти у ваздушном саобраћају који служе за слетање и узлетање авиона, пријем путника и утовар робе, напајање горивом, сервисирање авиона, итд. На аеородромима се налази служба за навођење авиона и контролу лета (слика 1.10). За одређени део лета поједини аеородроми преузимају вођење авиона и комуникацију са посадом, како би се безбедно довео до писте за слетање. Најважнији делови аеородрома су писта чија је дужина до 2000 метара, контролни и командни торањ из кога се регулише авионски саобраћај, зграда за пријем путника и терета, хангари за паркирање и сервисирање авиона. Слика 1.10- Писта и контролни торањ на аеродрому Да ли знате..... ....да је Airbus (А380) највећи џиновски, двоспратни авион (слика 1.11). Има распон крила од 80 метара, реп висок као седмоспратница, преко 550 седишта а у његов развој је уложено 13 милијарди долара. Приказан је у хангару у коме је саграђен- једном од највећих затворених простора у Европи... Слика 1.11- Авион Airbus Питања и задаци: 1. Нацртајте мрежу локалних путева на територији своје општине. 2. Опишите речну луку коју сте посетили. 3. Уколико сте путовали авионом, опишите процедуру од куповине карте за авиопревоз до полетања авиона.

To add a link to a material not in the MERLOT collection, click here.